“Ako su oni mogli ginuti za nas, mogu i ja kisnuti za njih”

Dugih sedam godina je prošlo od preranog odlaska Tomislava Šedevija koji je ovozemaljski put okončao pod kotačima neopreznog vozača nedaleko Vukovara kojem je krenuo u posjetu povodom godišnjice okupacije.

Oglas

Tomislav je bio djelatni vojnik, kako je na Dan sjećanja 18. studenog bio na straži odlučio je 21. odraditi svoje “pedaločašće” žrtvama Vukovara, u ranu zoru krenuo je unatoč jakoj kiši put Vukovara s Tomislavom Crnjcem i Robertom Novićem, a njegova volja je bila nezaustavljiva, na nagovaranje da odustanu i put odrade neki drugi dan kada ne bude kiše odgovorio je u svom stilu – “Ako su oni mogli ginuti za nas, mogu i ja kisnuti za njih”. Nastavio je put koji je okončan stravičnom prometnom nesrećom nadomak Vukovara, Heroj ulice pao je u gradu heroja, na Trpinjskoj cesti..

Oglas

Neki ljudi i kada odu s ovog svijeta ne daju se zaboravu, Šedo je sigurno jedan od tih koji će dugo ostati u mislima širokog kruga ljudi. Bilo u odori koju je nosio, bilo u dresu NK Slaven Gradac ili MNK Birtijca, u svojoj župnoj zajednici i prije svega obitelji i krugu prijatelja mnogima nedostaje, posebno u danima kada se približi taj 21. studenog…